Izbori 2020, Srbija i velike sile: „Međunarodna tišina glasno se čuje"

Iako je podela na pristalice Istoka i Zapada uvek aktuelna tema u Srbiji, čini se da strane sile ne mare mnogo za ovogodišnje izbore, kažu analitičari.

Stručnjaci smatraju da je opalo interesovanje mađunarodnih faktora za ceo region, uključujući Srbiju.

„Sve je očiglednije da Evropu jedva zanima Srbija. Nešto slično bi se moglo reći za Sjedinjene Američke Države", ocenjuje Erik Gordi, profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

Velike sile - Amerika, Evropska unija i Rusija - 2020. godine više su zaokupljene sopstvenim problemima, od pandemije korona virusa do rasizma, zajednički je zaključak sagovornika BBC-a.

Evropska unija je manje aktivna nego što je bila prilikom ranijih izbora, naročito u vreme kada je Demokratska stranka bila na vlasti, a EU otvoreno stala na stranu njenog lidera, bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, navodi Gordi u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

„EU nastavlja da tiho podržava [predsednika Srbije Aleksandra] Vučića u ime navodne 'stabilnosti', tako da ovog puta evropske institucije neće poslati ozbiljnu misiju posmatrača izbora", kaže Gordi.

Takođe, objavljivanje redovnih izveštaja evropskih institucija o Srbiji neće se podudariti sa periodom uoči izbora.

Evropska komisija odložiće objavljivanje izveštaja o napretku Srbije u evropskim integracijama do jeseni, zbog situacije koju je izazvala epidemija korona virusa, objavio je RTS.

Pojavio se samo neformalni nacrt izveštaja EK o napretku u vladavini prava.

Odsustvo međunarodnog interesovanja „ide na ruku vlastodršcima"

Smanjen uticaj inostranstva na izbore u Srbiji je „sasvim prirodan", jer su velike sile zauzete epidemijom Kovid-19, izlaskom iz karantina i ekonomske krize, kaže Georgij Engelhart, naučni saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka.

„Normalno je da su spoljnopolitička pitanja na nekom drugom mestu", kaže Engelhart za BBC na srpskom.

To ide na ruku lokalnim vlastodršcima, koji su sigurniji kad nisu pod lupom velikih sila, smatra on.

„Sa stanovišta šefova vlada na Balkanu bolje je da imaju odrešene ruke nego kad su stalno sputani posetama i domaćim zadacima koje im, inače, donose funkcioneri.

„Kad su sami u svom dvorištu, lagodnije je", ističe Engelhart.

Jedina poseta stranog zvaničnika uoči izbora je dolazak ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova 18. juna u Beograd. To je njegova prva poseta inostranstvu od izbijanja pandemije.

„Poseta Lavrova je davno dogovorena aktivnost, ali sada se podudara sa izborima pa se može tumačiti i kao politički gest, jer je prva poseta posle korone", ističe Engelhart.

Zašto je EU tiha?

Dva velika talasa proširenja zapljusnula su EU 2004. i 2007. godine - tada je 12 zemalja postalo deo evropske porodice.

Zatim je došla ekonomska kriza 2008, i na kraju nedavno okončani Bregzit - izlazak Velike Britanije iz EU.

„Došlo je do zamora i pitanjem proširenja se sada niko bitan ne bavi", kaže Milan Igrutinović sa Instituta za evropske studije za BBC.

Shvatili su, dodaje, da im vreme ne ide na ruku i logika Brisela je da mora napraviti neku vrstu „remonta".

„Suočeni sa svim tim, problemi nekog tamo Balkana, koji nije deo EU i ne može da im našteti, ne deluju im toliko hitni i bitni", ističe Igrutinović.

Pritom, evropski političari ne žele preterano da se zameraju vladajućoj partiji u Srbiji zbog sopstvenih spoljnopolitičkih interesa, navodi on.

„Verovatno smatraju da je u Srbiji na vlasti neka partija koja možda nije idealna, po liberalnodemokratskim načelima, koje smo knjiški naučili da cenimo, ali šta je tu je, nećemo mi glasati umesto Srba.

„Daj da radimo sa tom strankom, jer želimo da budu vezani za nas, umesto da se okrenu Rusiji ili Kini. Zato ne žele da svaki čas kritikuju dominantnu partiju", ističe Igrutinović.

Podrška evropskih stranaka - paunovo perje

Umesto zvaničnih poseta, partijska podrška iz inostranstva je stigla internetom - kao i sve u vreme epidemije.

I ona je došla tek poslednjih dana, u finišu kampanje.

Predsednik Evropske narodne partije (EPP) Donald Tusk otvoreno je podržao stranku predsednika Srbije Aleksandra Vučića na izborima u nedelju.

On mu je na srpskom jeziku poželeo sreću na Tviteru, posle video sastanka.

Analitičari smatraju da to nije neuobičajeno, jer je Vučićeva Srpska napredna stranka deo EPP - najveće evropske grupacije stranaka.

U njoj su i CDU nemačke kancelarke Angele Merkel, partija bugarskog predsednika Bojka Borisova, ali i hrvatska stranka HDZ i Fides na čijem čelu je mađarski premijer Viktor Orban.

Nešto ranije evropski liberali podržali su opozicioni Pokret slobodnih građana.

„U užem kružoku političkih elita ta vrsta 'paunovog perja' znači nešto, ima vrednost, ali ne verujem da donosi neke glasove", ocenjuje Igrutinović.

Istog dana kada i sa Tuskom, Vučić je telefonom razgovarao i sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, najviše o Kosovu.

Tom prilikom je Putin rekao da očekuje pobedu izborne liste koju predvodi Vučić i poželeo mu uspeh, objavljeno je na Instagram nalogu „Budućnost Srbije".

Tada je najavljeno i da će predsednik Srbije 24. juna prisustvovati Paradi pobede u Moskvi, povodom 75. godišnjice pobede nad fašizmom.

Erik Gordi je u komentaru objavljenom pre ovog saopštenja naveo da je „Vučić bio pouzdan partner za rusku vladu u nameri da podriva evropski uticaj u regionu, i nastaviće to da bude i ubuduće".

Vučić se i ranije sastajao sa Putinom u Moskvi nakon parlamentarnih izbora u Srbiji, 2014. i 2016. godine. Oba puta su kao razlog navođeni lekarski pregledi.

Posle sastanka 2016. godine predsednik Rusije je izrazio nadu da će u novom sastavu Vlade Srbije biti i „ljudi koji pridaju značajnu pažnju razvoju odnosa između Srbije i Rusije".

Bratski odnosi s Kinom

Gordi je istakao i politički uticaj Kine, koja se, kako kaže, javlja kao faktor u regionu po prvi put otkako je vlada Envera Hodže u Albaniji prekinula veze s Pekingom 1978. godine.

Kako kaže, kineski interes nije velik, osim što nastoji da proširi ekonomski i politički uticaj na Balkanu kao i svuda drugde.

„Veći je interes Vučićeve vlade, koja je koristila novonastali odnos s Kinom za publicitet, najviše da bi se pokazalo kako možda postoji interes za Srbiju izvan Evropske unije", ističe Gordi.

Za vreme epidemije korona virusa predsednik Vučić se u više navrata zahvaljivao kineskom predsedniku Si Đinpingu na „bratskoj pomoći" u medicinskoj opremi i timu lekara koji je boravio u Srbiji.

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić kaže za BBC da bi i zbog toga posle izbora moglo da dođe do nekih promena u spoljnoj politici Srbije, ali da za to treba još sačekati.

„Pandemija je dovela do uspostavljanja 'bratskih odnosa' sa Kinom, što će nesumnjivo imati posledice po odnose s Amerikom. Tramp je u otvorenom ratu sa Kinom", podseća on.

Hoće li Vašington podržati Srbiju iako promoviše Kinu, kineske interese i model vladanja kao retko koja zemlja u Evropi, ostaje da se vidi, navodi Jakšić.

„Ako se Srbija namestila kao maltene portpatrol Kine na Zapadnom Balkanu i u predvorju EU, onda se bojim da će to doći na napaltu. To ne prolazi nezapaženo, samo je pitanje kada će ispostaviti račun i koliko će koštati", dodaje on.

Pitanje Kosova i miris tamjana

Kada je reč o angažmanu Vašingtona, on se u periodu pre izbora nije mnogo primećivao, sve dok nije saopšteno da se očekuje nastavak dijaloga o Kosovu.

Jakšić primećuje da je Kosovo i u kampanji bilo tema, u većoj meri nego na pretodnim izborima.

„Kosovo je vraćeno u orbitu za razliku od prošlog vremena, a Kosovo je uvek povod za nacionalnu homogenizaciju na patriotskim linijama sa popriličnom količinom tamjana u vazduhu", kaže Jakšić.

„Zapad suviše ćuti"

Američki ambasador Entoni Godfri se u više navrata zalagao za izlazak na izbore još od 2019. godine, kada je deo opozicije najavio bojkot.

Devet dana pre izbora posetio je jedan od retkih gradova u kojima vladajuća SNS nije na vlasti - Šabac, i fotografisao se sa gradonačelnikom i jednim od opozicionih lidera Nebojšom Zelenovićem.

Godfri je još u januaru posetio lokalnu skupštinu Leskovca, gde je na vlasti SNS, kada je takođe govorio protiv bojkota.

Prethodnih dana u poseti Šapcu bila je i ambasadorka Velike Britanije u Srbiji Šan Maklaud, ali bez političkih komentara.

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić smatra da će ovi izbori pažnju stranaca privući u „normalnoj meri" - kao u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji.

Jakšić kaže da u ovakvim porukama ne vidi nediplomatsko mešanje u stvari zemlje domaćina.

„U odnosu na period poslednjih meseci, pre bih rekao da Zapad suviše ćuti oko Vučića", zaključuje Jakšić.

Ako Srbija i Kosovo postignu dogovor pre novembarskih američkih izbora, to će dati Trampovoj administraciji barem jedan uspeh u spoljnoj politici, ocenjuje Gordi.

„U nadi da će uspeti da to izvojuje, Tramp je podržavao Vučićevu stranu u sporu. Neutralisao je Tačija, koji je sada u poziciji da čitava njegova reputacija zavisi od uspešnog dogovora o razmeni teritorija.

„Iz tog razloga SAD će ignorisati sve probleme legitimiteta oko izbora pa će, kao i EU, tiho podržavati Vučića. Ali za Vučića znatno manje stvari zavisi od Trampovih ambicija u regionu nego za Tačija", objašnjava Gordi.

On kaže da se neće mnogo pažnje posvetiti ni izborima u Hrvatskoj, barem do američkih izbora u novembru, i da se ceo region „sve više ignoriše".

„To znači da postoji jaka volja da se gleda kroz prste na sve probleme nelegitimnih vlasti, korupcije, i pozive na međuetničku netrpeljivost.

„Poruka te međunarodne tišine se glasno čuje", zaključuje Gordi.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk